Nekada je u velikim kuhinjama, a i onim manjima taj začin stajao odmah na dohvat ruke u zdjelicama i njime se davao onaj “final touch” prije izlaska jela pred goste.
Ujutro čim bi se došlo na posao ukuhavao bi se lonac juhe, onda bi se u taj lonac dodavalo povrće pa tako i stabljike peršina odvojene od lišća koje se usitnjuju prvo nožem da bi na kraju još sitnije izrezalo zakrivljenim nožem s duplom oštricom (ako i nema takvog noža, običnim oštrim nožem isto se može doći do sličnog rezultata) . Usitnjeni peršin prebaci se u krpu kako bi ga se što više osušilo, a tekućina koju ispušta kroz krpu cijedila se u juhu.
